Planeta Srbija - skup blogova na srpskom jeziku

Nema sumnje da je prošlonedeljna presuda Međunarodnog suda (ne)pravde, apropos proglašenja tzv. nezavisne države Kosovo, doprinela rušenju međunarodnog prava. To je samo poslednji korak u toj odiseji, kojoj pripadaju i NATO agresija iz 1999, i irački rat 2003, i osnivanje i rad Haške inkvizicije od 1993. naovamo... Dakle, nije ovo neki nagli zaokret, već samo najnoviji korak u procesu.Separatisti širom sveta likuju i najavljuju akciju. Možda do njih nije doprla poruka Imperije da se ne može svakome ono što se može Vašingtonu i Briselu - ali ako se neko poziva na zakon jačeg („može nam se, pa smo zato u pravu“) onda ne može da zameri nekom drugom ako se pozove na isti „zakon“ i ima silu kojom može da ga primeni. Odnosno, može da zamera koliko hoće, ali mu je od toga slaba vajda. Problem je što je takav „poredak“ nestabilan i nasumičan. Zato se istorija civilizacije uvek može meriti stepenom do kojeg sila zakona nadvladava zakon sile. Ako je ovaj drugi u usponu, onda to više niji civilizacija, već haos. Danas, dakle, živimo u svetu kojim vlada haos - ali se pretvaramo da postoji poredak!Šta je u stvari pisalo u odluci MSP? Pitanje koje je Srbija postavila u oktobru 2008. bilo je nedvosmisleno - da li su privremeni organi uprave na Kosovu imali pravo da donesu deklaraciju suprotnu pravnom poretku UN i rezoluciji 1244? Jedini logičan i pravno valjani odgovor je trebalo da bude „nisu“. Međutim, deset sudija MSP je izabralo da promeni pitanje i tako izbegne presudu koja se ne bi dopala Vašingtonu.Kako objašnjava sudija Abdul Koroma iz Sijera Leone:

„Mišljenje većine koristi jednu vrstu trika kako bi izbeglo logični zaključak, tako što za autore jednostrane deklaracije nezavisnosti smatra da nisu delovali u svojstvu predstavnika privremenih organa samouprave Kosova, već predstavnika kosovskog naroda, pa da samim tim za njih nisu važili propisi Ustavnog okvira i UNMIK-a“.

Nema veze što je deklaraciju objavila „Skupština Kosova“ koja je izabrana na UNMIK-ovim izborima kao organ privremene vlade - dakle, apsolutno nije imala pravo da uradi to što je uradila. Po ovoj interpretaciji, ako ja kažem da sam građanin Marsa, a ne BiH ili SAD ili Srbije, onda samim time postajem imun na zakone BiH, SAD ili Srbije! To ne samo da nema smisla, već je poziv na haos. Zakoni ili važe za svakoga na datoj teritoriji, ili ne ne važe ni za koga. Nema sredine.Ovako misli i sudija Muhamed Benuna iz Maroka, koji kritikuje odluku većine kao „u najbolju ruku sofizam“ i kaže:

„…nema veze da li smatramo autore deklaracije o nezavisnosti članovima Skupštine Kosova ili ne; ni pod kojim okolnostima oni nemaju pravo da usvoje proglas koji krši Ustavne okvirie i Rezoluciju SB 1244, pa samim tim i pravni poredak na Kosovu koji su uspostavile UN“.

Iako je još u decembru prošle godine bilo jasno da će MSP biti pod ogromnim političkim pritiskom da upravo to i učini - setite se napada iskrenosti predsedavajućeg MSP Hisašija Ovade, kada je izjavio da će odluka najverovatnije da bude podložna različitim tumačenjima - ne sećam se da je bilo ko predvideo da će odluka biti ovako providno pogrešna.Problem, dakle, nije bio žto su žutokrate postavile pogrešno pitanje, već u tome što su se uopšte obratili MSP. I pre nego što je postao predsednik i poveo politiku kapitulacije, Tadić se kao ministar potrudio da Vojska Srbije neće biti u stanju da se bori za Kosovo. Srbiji su onda preostali samo pravni argumenti - ali oni su bili jaki i neprikosnoveni. Jer, iako je NATO okupirao Kosovo (grubim kršenjem kumanovskog sporazuma, usput budi rečeno) 1999, cena te okupacije bila rezolucija UN 1244. A prema toj rezoluciji, za koju je MSP potvrdio da je još uvek na snazi (iako nekako volšebno ne važi za Vašington, Šiptare, ili EULEKS...), samo i jedino Savet bezbednosti ima pravo da reguliše status Kosova. Sve druge odluke su pravno ništavne. A budući da SB ne može da prizna „Nezavisnu državu Kosovo“ sve dok na to mogu da stave veto Rusija ili Kina, Srbija je tu imala adut u svakom sporu oko Kosova.Obraćanjem MSP, žutokrate su samo omogućile Imperiji da oslabi upravo najjači srpski argument, odnosno ospori ga kroz instituciju koja u svetu još uvek ima kredibilitet i poštovanje. Ovo nije bio rezultat gluposti, neznanja, ili nesposobnosti, već deo one strategije koja je još davno dogovorena sa Vašingtonom: da će „boj za Kosovo“ biti priča za unutrašnju upotrebu, kojom se mažu oči narodu dok se Srbija sistematski uništava za potrebe stranih nalogodavaca. Setite se demarša iz februara:

„Naši partneri u Beogradu rekli su nam da izjave ministra Jeremića o Kosovu imaju za cilj da zaštite predsednika Tadića od napada srpskih nacionalista, i da je inicijativa traženja savetodavnog mišljenja od MSP bila samo manevar da se Kosovo ukloni sa dnevnog reda srpske politike“. (podvukao S.S.)

Rekoh ranije da živimo u svetu kojim vlada haos, ali se pretvaramo da postoji poredak. Nešto slično moglo bi se reći za žutokratiju. Naime, to je antisrpski, okupacioni režim koji radi protiv države i naroda, ali se predstavlja kao autentična srpska vlast koja se bori za interese države i naroda. Onima koji pristaju na tu iskrivljenu perspektivu onda nikako nije jasno kako vlast, i pored silnih neuspeha i katastrofalnih rezultata, može da tvrdi da je sve divno i da su savršeno zadovoljni. Ali ako prihvatite istinu, onda postaje jasno da žutokratama zaista sve ide po planu. Za Jeremića, Tadića i ostatak žutokratske hunte, ono što se desilo u četvrtak nije bio poraz, već unapred planirana pobeda na njihovom „EUroatlantskom putu bez alternative“.Iz priloženog bi trebalo da je jasno koliki ljudski i moralni sunovrat predstavlja žutokratija. NJeno uklanjanje je neophodan preduslov fizičkog opstanka srpske države i naroda. Što pre, to bolje.